Beogradska Slavija bila je u subotu poprište masovnog protesta na poziv studenata, a protiv vlasti Aleksandra Vučića, u atmosferi koju su mnogi učesnici opisali kao demonstraciju sile i pokušaj zastrašivanja građana. Uprkos otežanom dolasku u prestonicu, uključujući i obustavu železničkog saobraćaja ka Beogradu, lažnim dojavama o postavljenoj bombi na pružnim prelazima i stanicama, hiljade ljudi izašli su na ulice kako bi izrazile nezadovoljstvo stanjem u državi.
Sa bine su se čule oštre poruke o urušavanju institucija, gušenju demokratskih sloboda, pritiscima na neistomišljenike i, kako su naveli govornici, sistematskom kršenju osnovnih prava građana. Okupljeni su poručili da Srbija ne sme biti država straha, već država zakona, slobode i odgovornosti.
Posebnu pažnju izazvalo je ogromno prisustvo policijskih snaga u centru Beograda. Uniformisane i interventne jedinice bile su raspoređene na više lokacija, dok su tenzije rasle kako je protest odmicao. Nakon završetka centralnog skupa došlo je do sukoba sa policijom, što pokazuju brojni snimci sa društvenih mreža gde se jasno vidi najnormalnije ponašanje učesnika na protestu, a već sledećeg momenta prekomerna upotreba sile i grube intervencije sprovedene nad protestantima.
Mnogi smatraju da je slika Beograda pod jakim policijskim obezbeđenjem, uz ograničavanje dolaska građana iz drugih gradova, ozbiljno otvorila pitanje demokratskih standarda i prava na slobodno okupljanje. Kritičari vlasti ocenjuju da se umesto dijaloga sve češće odgovara pritiskom, represijom i pokazivanjem sile.
Na brojnim snimcima smo imali priliku da vidimo na delu policijsku brutalnost, prekoračenje ovlašćenja i prekomernu upotrebu fizičke sile i sredstva prinude poput službene palice. Kao što zakon nalaže, policija je dužna da očuva javni red i mir, da u slučaju napada u vidu nužne odbrane odbije istovremeni protivpravni napad, dok smo na delu videli ozbiljno nasilje gde policija tuče gradjane iako su mnogi samo stojali i svoje nezadovoljstvo izražavali mirnim protestovanjem.
Subotnji protest još jednom je pokazao duboko nezadovoljstvo dela građana političkom situacijom u zemlji, ali i zabrinutost zbog načina na koji institucije reaguju na javno iskazano neslaganje.