Pretnje preko društvenih mreža ne treba tretirati kao bezazlenu šalu, čak ni kada dolaze od vršnjaka ili sa anonimnog profila. Ako dete dobija poruke u kojima mu neko preti nasiljem, ucenjuje ga ili ga zastrašuje, važno je da roditelj reaguje smireno, sačuva dokaze i proceni da li je potrebna prijava nadležnim institucijama.
Prvi korak je razgovor sa detetom. Roditelj treba da ga sasluša bez optuživanja i dodatnog zastrašivanja, da mu stavi do znanja da nije krivo zbog pretnji i da će mu pomoći da reši problem.
Šta roditelj treba odmah da uradi?
– Sačuvajte dokaze. Napravite snimke ekrana poruka, komentara i profila sa kojeg pretnje dolaze. Sačuvajte korisničko ime, datum, vreme i link do profila ili objave. Nemojte brisati poruke pre nego što sačuvate dokaze.
– Ne dozvolite detetu da uzvraća. Odgovaranje pretnjama, vređanje ili pokušaj obračuna mogu dodatno pogoršati situaciju. Detetu objasnite da ne mora samo da rešava problem.
– Prijavite sadržaj platformi. Instagram i TikTok omogućavaju prijavljivanje pretećih poruka, profila i objava. Nakon čuvanja dokaza, blokirajte nalog sa kojeg pretnje dolaze i ograničite mogućnost nepoznatih osoba da kontaktiraju dete.
– Proceni se ozbiljnost pretnje. Ako poruka sadrži konkretnu pretnju fizičkim napadom, pominje mesto i vreme napada ili ukazuje na neposrednu opasnost, roditelj ne treba da čeka da problem nestane sam od sebe. Potrebno je odmah kontaktirati policiju i preduzeti mere za zaštitu deteta.
– Obavestite školu ako su uključeni vršnjaci. Ako pretnje dolaze od učenika ili se nastavljaju u školi, roditelj treba da obavesti razrednog starešinu, školskog pedagoga ili psihologa i zatraži da škola reaguje.
Kome se obratiti za pomoć?
U Srbiji postoji Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, kojem roditelji mogu da prijave digitalno nasilje i zatraže savet.
Prijava je moguća besplatnim pozivom na broj 19833 ili putem platforme Pametno i bezbedno. Centar sarađuje sa policijom, tužilaštvom, školama i drugim nadležnim institucijama, u zavisnosti od prirode slučaja.
Pretnje, ucene, proganjanje i drugi oblici ozbiljnog ugrožavanja deteta mogu zahtevati i direktno obraćanje policiji. Roditelji ne treba da čekaju da se pretnje ostvare da bi potražili pomoć.
Prevencija počinje poverenjem
Roditelji treba da razgovaraju sa decom o tome kako da prepoznaju digitalno nasilje, zaštite lične podatke i kome mogu da se obrate kada se osećaju ugroženo. Važno je da dete zna da zbog prijavljivanja pretnji neće biti kažnjeno oduzimanjem telefona ili okrivljeno za ono što mu se dogodilo.
Najvažnije je da dete ne ostane samo sa problemom. Brza reakcija roditelja, čuvanje dokaza i obraćanje nadležnima mogu pomoći da se nasilje zaustavi pre nego što posledice postanu ozbiljnije.