Отишла је баба код фризера јуче,
и од тада стално јауче, јауче…
не виђа је нико, ни у доба глуво,
ко да су јој тамо скратили и уво.
Забринути сви су, прилазе до прага,
ал од бабе нема ни најмањег трага,
сем гласа што кућом непрестано гунђа:
„Где на баби иде из Париза пунђа!“
Француска, дабоме, овде има мотив
да одбрани пунђу и дигне глас против,
јер бабина пунђа, из салона Суза,
нит је из Париза, нити рад Француза.
Једино где тачке могу да се споје,
и бабину пунђу француској припоје,
мада њеној штедњи то нису поени,
јесте што је плаћа – по париској цени.
Стеван Милошевић