Danas ste doktorand, saradnik u nastavi i osnivač ,,HolisticPharma Consultinga”. Da li ste kao devojka iz Vranja mogli da zamislite da će Vas život odvesti u tom pravcu?
Oduvek sam volela da učim i bila sam veoma posvećena onome što radim, ali nisam pravila velike životne planove. Trudila sam se da svaki naredni korak uradim najbolje što mogu, a onda su se prilike prirodno otvarale. Danas, kada pogledam unazad, shvatam da su upravo istrajnost, radoznalost i ljubav prema profesiji oblikovali moj put.
Farmacija je profesija kojoj ljudi veruju kada je zdravlje u pitanju. Šta Vas je privuklo baš tom pozivu?
Privukla me je mogućnost da spojim prirodne nauke sa direktnim radom sa ljudima. Farmaceut nije samo stručnjak za lekove, već osoba koja može da pomogne da terapija bude bezbednija, efikasnija i preporuke bolje prilagođene svakom pacijentu. Upravo taj spoj nauke i brige o čoveku me i danas motiviše.
Radite u nauci, nastavi, savetovanju pacijenata i medijima. Koja od tih uloga Vas danas najviše ispunjava?
Ne bih mogla da izdvojim jednu, jer se međusobno dopunjuju. Nauka me uči da postavljam pitanja i tražim odgovore. Nastava me podseća koliko je važno prenositi znanje. Rad sa pacijentima daje smisao svemu što učim, a mediji mi omogućavaju da stručne informacije približim velikom broju ljudi. Upravo ta povezanost različitih uloga čini moj posao ispunjavajućim.
Kroz svoj rad često govorite o holističkom pristupu zdravlju. Da li smo kao društvo previše fokusirani na lečenje posledica, a premalo na uzroke problema?
Mislim da jesmo. Savremena medicina je postigla izuzetne rezultate u lečenju bolesti, ali često zaboravimo da zdravlje ne zavisi samo od leka. Ishrana, fizička aktivnost, san, stres, okruženje i pravilna primena terapije zajedno utiču na zdravstvene ishode. Holistički pristup za mene ne znači odbacivanje medicine, već upravo suprotno – sagledavanje svih faktora koji utiču na zdravlje, uz oslanjanje na naučne dokaze.
,,Vranje za mene nije samo grad u kome sam odrasla. Vranje je duša, emocija i temperament”.
Iz Vaših objava može se videti da se zalažete za personalizovan pristup pacijentima. Da li medicina budućnosti ide upravo u tom smeru?
Verujem da ide. Sve više govorimo o personalizovanoj medicini, farmakogenetici i individualizaciji terapije. Dvoje ljudi sa istom dijagnozom ne mora imati iste potrebe niti isti odgovor na terapiju. Budućnost vidim upravo u tome da se odluke donose na osnovu naučnih dokaza, ali uz uvažavanje individualnih karakteristika svakog pacijenta.
Šta Vas najviše zabrine kada vidite kako se ljudi danas informišu o zdravlju i lekovima putem interneta i društvenih mreža?
Najviše me zabrinjava količina samopouzdanja sa kojom se često dele netačne ili nepotpune informacije. Zdravlje je oblast u kojoj pogrešan savet može imati ozbiljne posledice. Zato smatram da je odgovornost zdravstvenih radnika da budu prisutni u javnom prostoru i da građanima ponude proverene informacije zasnovane na naučnim dokazima.
Međutim, čak i kada je informacija tačna, ona može biti pogrešno protumačena ukoliko se izvuče iz konteksta ili tumači bez stručnog znanja. U praksi sam se više puta susrela sa pacijentima koji su pogrešno razumeli upozorenja iz uputstava za lekove ili informacije pronađene na internetu. Neretko se dogodi da se osoba usredsredi na moguće neželjeno dejstvo i svaku tegobu počne da povezuje sa terapijom, iako za to ne postoji realan osnov. Posledica toga može biti samoinicijativni prekid terapije, što često predstavlja veći rizik po zdravlje od samog neželjenog dejstva.
Zbog toga verujem da pacijentima nisu potrebne manje informacije, već više stručnog objašnjenja i podrške kako bi informacije koje dobijaju pravilno razumeli i primenili.
Postoji li neka zabluda o zdravlju ili lekovima sa kojom se gotovo svakodnevno susrećete?
Ima ih zaista mnogo. Verovatno najveći problem nije jedna konkretna zabluda, već uverenje da su zdravstvene informacije jednostavne, da ih može svako tumačiti i da se mogu primeniti jednako na sve ljude.
Svakodnevno se susrećem sa stavom da je bolje da se antibiotik uzme za svaki slučaj, da se kesicama za ublažavanje simptoma prehlade i gripa može „preseći“ virusna infekcija ili da su statini opasniji od povišenog holesterola i da ih treba zameniti prirodnim preparatima. Česta je i pretpostavka da su biljni preparati potpuno bezbedni samo zato što su prirodnog porekla.
Istina je da ni jedan lek, suplement ili biljni preparat ne treba posmatrati van konteksta osobe koja ga koristi. Ono što je bezbedno i korisno za jednu osobu ne mora biti odgovarajuće za drugu. Upravo zato je važno da zdravstvene odluke donosimo na osnovu naučnih dokaza i u konsultaciji sa zdravstvenim radnicima, a ne na osnovu pojedinačnih iskustava ili informacija sa interneta.
Pored stručne karijere, Vi ste i majka dve devojčice. Koliko je teško pronaći ravnotežu između profesionalnih ambicija i porodičnog života?
Nije ni malo lako i mislim da nijedna žena neće reći da jeste. Bilo je perioda kada je bilo mnogo izazova i odricanja. Sklona sam multitaskingu ali se trudim da kada sam sa porodicom, budem zaista prisutna, a kada radim, da dam svoj maksimum. Savršena ravnoteža verovatno ne postoji, ali postoji svakodnevni trud da nijedna važna životna uloga ne bude zapostavljena.
Vaš suprug Vas je jednom u šali nazvao „slobodnim umetnikom“. Koliko istine zapravo ima u toj šali?
🙂 Verovatno više nego što bih volela da priznam. Volim da stvaram, osmišljavam nove projekte i stalno imam neke ideje. Nekada to zaista deluje kao posao „slobodnog umetnika“, samo što su moje platno nauka, farmacija i edukacija.
Koliko Vam danas znači Vranje i da li sebe i dalje doživljavate kao Vranjanku, bez obzira na to što živite i radite u Nišu?
Apsolutno. Gde god da živim i radim, uvek ću biti Vranjanka i to doživljavam sa velikim ponosom.
Vranje za mene nije samo grad u kome sam odrasla. Vranje je duša, emocija i temperament. To su muzika i pesma, dobra hrana, domaćinsko gostoprimstvo, šale, smeh, neposrednost, ali i ona posebna seta koju je teško opisati rečima.
Svaki put kada čujem vranjansku pesmu ili se vratim u svoj grad, osetim emociju koju, verujem, mogu u potpunosti da razumeju samo Vranjanci. Gde god da me život odvede, Vranje će uvek biti deo mog identiteta.
Na šta ste do sada najponosniji – na naučne rezultate, profesionalna dostignuća ili nešto sasvim treće?
Najviše sam ponosna na to što uspevam da pronađem ravnotežu između porodičnog i profesionalnog života i što, nadam se, svojoj deci pružam primer da se rad, znanje i upornost isplate.
Podjednako sam ponosna i na to što sam, uprkos različitim izazovima, uspela da ostanem dosledna svojim vrednostima. Verujem da profesionalni uspeh ima pravu vrednost samo ako ga gradite časno, odgovorno i bez odustajanja od onoga u šta verujete.
Šta biste poručili mladim ljudima iz Vranja koji danas razmišljaju da li mogu da ostvare velike profesionalne ciljeve?
Da ne dozvole da mesto iz kog dolaze određuje granice njihovih mogućnosti. Znanje, rad i istrajnost otvaraju vrata bez obzira na to odakle ste krenuli. Važno je da verujete u proces i da budete spremni da učite tokom celog života.
Da li postoji savet koji ste tokom života dobili, a koji Vas i danas prati?
Da, a to je savet mojih roditelja: „Znanje ti niko ne može oduzeti.“
To je rečenica koja me prati kroz ceo život. Kada god mogu da biram, pre ulažem novac u novu edukaciju, stručni kurs ili knjigu nego u još jedan komad garderobe. Verujem da je ulaganje u znanje najbolje ulaganje, jer ono ne koristi samo nama, već i svima kojima ćemo jednog dana moći da pomognemo.
Kada biste danas mogli da razgovarate sa Milenom od pre petnaest ili dvadeset godina, šta biste joj rekli?
Rekla bih joj da nastavi da veruje u svoje vrednosti, jer će upravo one oblikovati njen profesionalni i lični put.