Kako je počela Vaša priča sa trčanjem? Da li ste odmalena bili sportista ili je ljubav prema dugim stazama došla kasnije?
Ideja za trčanjem se rodila 2018. godine kao plod želje da istrčim drugi vranjski polumaraton. Pripremao sam se ukupno dva meseca, trčkarajući bez nekog jasnog plana i strukture u treningu. Istrčana trka je predstavljala uspeh sam po sebi, a mojoj sreći nikad kraja. I od tad je sve krenulo, a trke su se nizale u narednim godinama. Inače sportom sam se bavio odmalena. Uglavnom su to bili kolektivni sportovi sa loptom.
Mnogi Vas danas prepoznaju kao jednog od najuspešnijih trkača iz Vranja. Da li ste na početku mogli da zamislite da ćete ostvariti toliko zapaženih rezultata?
Kada se bavim nečim u zivotu, ne volim da fušarim, i volim da to bude kako treba. Temeljan sam i disciplinovan, a to su vrline koje se u ovom sportu cene. Rezultati kao posledica toga sami dolaze i naravno da će ljudi to primetiti.
Maraton nije samo fizički izazov. Koliko je u ovom sportu važna mentalna snaga i borba sa samim sobom?
Maraton je sport koji spaja fizičku i mentalnu snagu. Mnogi ga zovu mentalni sport. Dobra utreniranost jednog maratonca ide do 32,33km, sve posle toga je jaka glava ili mentalna snaga. Da li ćeš održati tempo i posle 32 km, kada otežaju noge, kada vas more razne negativne misli, zavisi isključivo od vaše mentalne snage.
Iza Vas su brojni maratoni, polumaratoni i trke širom Srbije i regiona. Koju trku pamtite kao najtežu, a koju kao najdražu?
Maratoni su nešto što vas ne ostavljaju ravnodušnim. Tako da ću i kao pozitivan i kao negativan primer izabrati dva maratona u Beogradu. Najteža trka mi je bila u Beogradu u junu mesecu 2021. godine, gde sam udario u takozvani maratonski zid i žargonski rečeno, se raspao posle 30 km. Jedva sam sakupio snagu da se dovučem do cilja. Tada sam rekao da nikad više neću istrčati maraton u životu. Dok mi je najdraža trka upravo ovogodišnji beogradski maraton, koji sam istrčao kontrolisano i bez nekih većih problema.
,,Trčanje je postala pasija, ljubav, međutim, od toga se ne živi”.
Koji rezultat ili uspeh do sada smatrate svojom najvećom sportskom pobedom?
Individualno, to je državno prvenstvo u maratonu koje se održalo u sklopu ovogodišnjeg Beogradskog maratona. Inače sam zvanično 7 maratonac u Srbiji. Što smatram uspehom. Dok ekipno, to je 2. mesto na državnom prvenstvu u krosu održano u Zaječaru 2024. godine sa AK ,,Vranjski maratonci”, čijim plasmanom smo obezbedili učešće na Kupu šampiona u krosu u Portugalu, što predstavlja pandan Ligi šampiona u fudbalu. To je verovatno najveći ekipni uspeh nekog Vranjskog kluba ikada. Da pomenem učesnike u krosu: Saša Ćuković, Kristijan Stošić, Stefan Stojanović, Aleksandar Stojanović, Sreto Krstić i Jadranko Nikolić.
Kada stojite na startu među stotinama ili hiljadama trkača, šta Vam prolazi kroz glavu nekoliko trenutaka pre početka trke?
Pokušavam da se koncentrišem i opustim telo koliko god da je to moguće, kako ne bih upao u zamku prebrzog starta, koji dosta ume da košta trkače.
Koliko Vam znači što na gotovo svakoj trci predstavljate Vranje i Atletski klub „Maratonci“?
Pre svega gledam da predstavim svoju porodicu i sebe u što boljem svetlu, a zatim i svoj klub i grad u kojem sam se rodio, gde sam odrastao i koji neizmerno volim.
Da li smatrate da sportisti iz manjih sredina, poput Vranja, dobijaju dovoljno pažnje i podrške za rezultate koje ostvaruju?
Dugoprugaško trčanje dobija pažnju kroz medije pre svega kao posledicu rezultata pojedinaca, tu su naravno i savremeni mediji, društvene mreže koje imaju ogroman uticaj. Podrška u pogledu finansija izostaje ili je ona jako mala, jer ovde nije reč o nekom komercijalnom sportu poput fudbala, te su trkači uglavnom prepušteni sebi i sopstvenom entuzijazmu i snalaženju.
Pored sporta, izgradili ste i profesionalnu karijeru. Koliko je teško pronaći balans između poslovnih obaveza, treninga i odlazaka na brojna takmičenja koja često sami finansirate?
Trčanje je postala pasija, ljubav, međutim od toga se ne živi. Završio sam Pravni fakultet i trenutno radim u advokatskoj kancelariji. Balans je neophodan ukoliko želite da se bavite stvarima na pravi način. Novac će uvek nedostajati, jer to nisu samo putovanja na trke, to su i kotizacije za iste, patike za treniranje, ishrana i suplementacija, zatim resurs vreme koje ;esto mnogi potcenjuju. Sve to treba uklopiti i izbalansirati.
Iza svake medalje stoje sati treninga, discipline i odricanja. Čega ste morali da se odreknete da biste postigli rezultate koje danas imate?
Pre svega lenjosti i komfora, na samom početku. Disciplinovan čovek znači biti slobodan čovek, kako je rekao jedan od najboljih maratonaca današnjice. Robovi smo sopstvenih slabosti.
Da li je postojao trenutak kada ste pomislili da odustanete od trčanja i šta Vas je tada nateralo da nastavite dalje?
Bilo je zaista teških trenutaka u mojoj trkačkoj karijeri. Tu su bile razne povrede, virusa korone i td, koje vas kratkoročno odvraćaju od cilja. Međutim verovatno sam i zbog te činjenice maratonac jer na stvari gledam iz pozitivnog ugla i uvek pokušavam da nađem izlaz iz neke teške situacije.
Šta Vas i danas motiviše da iznova obuvate patike i izlazite na stazu nakon toliko istrčanih kilometara?
Kada imate dosta istrčanih kilometara na nedeljnom, a potom i mesečnom nivou tu nema prostora nemotivisanosti. Primat preuzima disciplina. Naravno da mi se ne trči svaki put kada obujem patike za trening, ali imam jasno zacrtan cilj i težim svakim treningom da mu priđem što bliže.
Kada pogledate period od prvih treninga do danas, na šta ste najponosniji?
Najponosniji sam na konstantnu spremnost za učenjem novih stvari, primenom istih na sebe u praksi, i bez straha na neuspeh.
Da li postoji cilj koji još niste ostvarili, a koji biste voleli da dostignete u godinama koje dolaze?
Naravno da postoje ciljevi koje nisam ostvario, i smatram da će ih uvek i biti. Trudim se da budem bolji nego što sam bio juče.
Šta biste poručili mladim ljudima iz Vranja koji žele da se bave sportom, ali misle da bez velikih uslova ne mogu da ostvare ozbiljne rezultate?
Neminovno je da za bolje rezultate mora da postoje i bolji uslovi, međutim, za nekog ko je zdrav, a ko tek kreće da se bavi nekim sportom, potrebna je samo volja, odvažnost i početni korak, posle sve samo ide svojim tokom.
