Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 27. oktobra, obeležavaju praznik Prepodobne mati Paraskeve, u narodu poznatije kao Sveta Petka, jedne od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Njeno ime vekovima zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji. Vernici joj se obraćaju molitvom za zdravlje, mir, blagostanje i zaštitu porodice, a mnogi domovi upravo na ovaj dan obeležavaju svoju krsnu slavu.
Sveta Petka rođena je u Epivatu, nedaleko od Carigrada, u pobožnoj hrišćanskoj porodici. Još u mladosti odlučila je da svoj život posveti veri, molitvi i pomaganju drugima. Nakon smrti roditelja napustila je rodni kraj i otišla u Carigrad, gde se upoznala sa monaškim životom. Potom je deo života provela u molitvi i podvižništvu, povučena od sveta.
Prema hrišćanskom predanju, nakon godina provedenih u molitvi, vratila se u rodni kraj, gde je i preminula. Njene mošti kasnije su prenošene u više gradova, a danas se nalaze u Jašiju, u Rumuniji, gde ih posećuju brojni vernici.
U srpskom narodu Sveta Petka posebno se poštuje kao zaštitnica žena, porodice i doma. Mnogi vernici veruju da njena molitvena zaštita donosi utehu u teškim trenucima i snagu u suočavanju sa životnim iskušenjima. Njena svetost povezuje se sa skromnošću, milosrđem, strpljenjem i brigom o ljudima kojima je potrebna pomoć.
Praznik se obeležava odlaskom u crkvu, molitvom i paljenjem sveća za zdravlje živih i pokoj duša preminulih. Za porodice koje slave Svetu Petku, ovaj dan je prilika da okupe najbliže, sačuvaju porodičnu tradiciju i podsete se na vrednosti koje se prenose sa generacije na generaciju.
Sveta Petka ostaje simbol vere, dobrote i nade, a njeno ime i danas zauzima posebno mesto u duhovnom životu mnogih pravoslavnih vernika.