Fotografija deteta na društvenim mrežama za mnoge roditelje predstavlja način da podele lepe trenutke sa porodicom i prijateljima. Prvi koraci, rođendani, polazak u školu, izleti i porodična okupljanja često završe na Facebooku ili Instagramu. Međutim, ono što roditeljima deluje kao bezazlena objava može postati deo digitalnog prostora nad kojim više nemaju potpunu kontrolu.
Fotografija može biti sačuvana, preuzeta, prosleđena ili objavljena na drugom mestu, bez znanja i dozvole roditelja. Zato pitanje nije samo da li je fotografija lepa, već i ko može da je vidi, šta se iz nje može saznati i da li je u interesu deteta da bude javno dostupna.
U vremenu kada se sadržaj na internetu lako kopira, a veštačka inteligencija omogućava i manipulisanje fotografijama, zaštita privatnosti dece postaje važan deo roditeljske odgovornosti.
Da li roditelji smeju da objavljuju fotografije svoje dece?
Roditelji, odnosno zakonski zastupnici, imaju pravo da donose odluke u vezi sa detetom, ali to ne znači da je svaka objava automatski opravdana. Prilikom objavljivanja fotografija treba voditi računa o privatnosti, dostojanstvu i najboljem interesu deteta.
Posebno je važno znati da fotografija na kojoj se dete može prepoznati predstavlja podatak o ličnosti. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti uređuje obradu takvih podataka, dok Zakon o javnom informisanju i medijima u članu 91. propisuje da se prepoznatljiv lik ne može objavljivati bez pristanka, osim u zakonom predviđenim slučajevima.
To znači da činjenica da je neko fotografisao dete ili da se fotografija već nalazi na društvenoj mreži ne daje automatski pravo drugima da je preuzmu i ponovo objave.
Važno je i da roditelji, u skladu sa uzrastom i zrelošću deteta, razgovaraju sa njim i uvažavaju njegovu želju. Dete koje ne želi da bude fotografisano ili da njegova fotografija bude objavljena ne bi trebalo prisiljavati na to.
Ko sme da objavi fotografiju tuđeg deteta?
Ovo je pitanje koje se često postavlja, naročito kada su u pitanju školske priredbe, sportska takmičenja, rođendani, izleti i druge aktivnosti na kojima se okuplja veći broj dece.
Škola, vrtić, sportski klub, udruženje ili organizator događaja ne bi trebalo da objavljuju prepoznatljive fotografije dece bez odgovarajućeg pravnog osnova. U praksi je to najčešće prethodna, informisana saglasnost roditelja ili zakonskog zastupnika.
Saglasnost treba da bude jasna i da roditelju objasni gde će fotografija biti objavljena i u koju svrhu – na sajtu ustanove, društvenim mrežama, u promotivnom materijalu ili u medijima.
Jedna saglasnost ne znači nužno dozvolu za svaku buduću upotrebu fotografije. Ako je roditelj pristao da se fotografija koristi za jednu određenu namenu, to ne znači da organizator može neograničeno da je koristi u drugim kampanjama ili na drugim platformama.
Posebno treba voditi računa o fotografijama na kojima se, pored deteta čiji su roditelji dali saglasnost, nalaze i druga prepoznatljiva deca. Dozvola jednog roditelja ne pokriva automatski i ostalu decu na fotografiji.
Šta nikako ne bi trebalo objavljivati?
Nisu sve fotografije jednako bezazlene. Pored samog lika deteta, objava često otkriva i druge podatke koji mogu biti značajni za njegovu bezbednost.
Roditeljima se savetuje da izbegavaju objavljivanje:
- Fotografija deteta u kupaćem kostimu, donjem vešu, tokom kupanja ili u drugim intimnim situacijama.
- Fotografija koje prikazuju dete u neprijatnim, ponižavajućim ili zdravstveno osetljivim situacijama.
- Punog imena i prezimena deteta zajedno sa fotografijom, naročito na javnim profilima.
- Naziva škole ili vrtića, odeljenja, rasporeda aktivnosti i drugih podataka koji otkrivaju svakodnevne navike.
- Fotografija na kojima se jasno vide kućna adresa, registarske oznake, lokacija stanovanja ili mesta na kojima dete redovno boravi.
- Fotografija i snimaka koji bi detetu kasnije mogli izazvati neprijatnost ili narušiti njegovo dostojanstvo.
Posebnu pažnju treba obratiti na fotografije sa uključenim podacima o lokaciji. Pojedine fotografije mogu sadržati informacije o mestu i vremenu nastanka, dok pozadina može otkriti gde dete živi, u koju školu ide ili gde provodi slobodno vreme.
Fotografija može biti zloupotrebljena i uz pomoć veštačke inteligencije
Nekada je najveća briga roditelja bila da nepoznata osoba sačuva fotografiju deteta. Danas postoje i dodatni rizici.
Alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogu da menjaju izgled fotografija, uklanjaju ili dodaju elemente, stvaraju lažne prikaze i manipulišu originalnim sadržajem. Fotografija koja je prvobitno objavljena u potpuno bezazlenom kontekstu može biti zloupotrebljena na način koji roditelj nije mogao da predvidi.
Zbog toga stručnjaci savetuju da roditelji ne objavljuju fotografije dece na javnim profilima bez stvarne potrebe, da ograniče pristup objavama i redovno proveravaju podešavanja privatnosti svojih naloga.
To ne znači da svaka fotografija deteta predstavlja opasnost, već da javno deljenje treba svesti na razumnu meru.
Šta uraditi ako neko objavi fotografiju vašeg deteta bez dozvole?
Ako roditelj primeti da je fotografija njegovog deteta objavljena bez saglasnosti, važno je da reaguje smireno, ali bez odlaganja.
Preporučeni koraci su:
- Sačuvajte dokaz – napravite snimak ekrana objave, zabeležite adresu stranice, profil koji je objavio fotografiju i datum objavljivanja.
- Kontaktirajte osobu ili organizaciju koja je objavila fotografiju i zatražite njeno uklanjanje.
- Prijavite sadržaj društvenoj mreži preko opcija za prijavu povrede privatnosti ili neovlašćenog korišćenja fotografije.
- Ako je reč o obradi podataka o ličnosti bez odgovarajućeg pravnog osnova, roditelj se može obratiti Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
- Ako fotografija ima seksualizovan sadržaj, koristi se za ucenu, pretnje ili druge oblike uznemiravanja i eksploatacije deteta, slučaj treba odmah prijaviti policiji.
U Srbiji postoji i Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu. Roditelji mogu dobiti savet ili prijaviti štetan i neprimeren sadržaj pozivom na broj 19833.
Pet pitanja koja roditelj treba sebi da postavi pre objavljivanja
Pre nego što fotografiju deteta postavite na društvene mreže, zastanite i razmislite:
- Da li bih ovu fotografiju pokazao nepoznatoj osobi na ulici?
- Da li se na fotografiji vidi nešto što otkriva gde moje dete živi, ide u školu ili provodi vreme?
- Da li bi mom detetu bilo neprijatno da ovu fotografiju vidi za nekoliko godina?
- Da li je moj profil javan i ko sve može da preuzme fotografiju?
- Da li je detetu prijatno što njegovu fotografiju delim sa drugima?
Ako postoji dilema, bolje je odložiti objavu ili fotografiju podeliti privatno, sa ograničenim krugom ljudi.
Privatnost deteta važnija je od broja lajkova
Roditelji ne moraju da prestanu da beleže i dele lepe trenutke iz odrastanja svoje dece. Ipak, važno je napraviti razliku između čuvanja uspomena i njihovog javnog izlaganja.
Dete ne može uvek da razume posledice objavljivanja fotografije, niti može da predvidi gde će ona završiti i ko će je jednog dana videti. Zato je odgovornost odraslih da o tome razmišljaju umesto njega.
Internet pamti mnogo duže nego što mislimo. Fotografija koja danas izaziva osmeh i dobija desetine lajkova sutra može postati nešto što dete ne želi da bude deo njegovog digitalnog identiteta.
Zaštita dece na internetu ne počinje tek kada se dogodi problem. Počinje mnogo ranije – svakom odlukom odraslih o tome šta će podeliti, sa kim i zbog čega.