Ko je Slobodan Antić kada nije u pekari, iza testa ili pred kamerom?
Pre svega muž, otac, drug, prijatelj i brat. Volim da provodim vreme sa dragim ljudima, da se družimo, pričamo i stvaramo uspomene. Veliki sam gurman i obožavam da probam različite ukuse i jela, jer verujem da se kroz hranu najbolje upoznaju ljudi i krajevi iz kojih dolaze.
Kada nisam u Samsari, najviše uživam sa svojom porodicom. Sve što radim, radim sa željom da Jelena, Tolja i ljudi koje volim budu srećni i ponosni. Naravno, teško da mogu potpuno da pobegnem od Samsare. Čak i kada odmaram, često razmišljam o novim idejama, novim proizvodima i načinima kako da Vranje i našu tradiciju predstavimo što većem broju ljudi.
Kada ste prvi put shvatili da od tradicionalnog proizvoda poput samse može da nastane ozbiljan i prepoznatljiv brend?
Samsa je vekovima najpoznatija pita našeg grada. Odrastao sam uz nju, zavoleo je još kao dete i od malih nogu učili su me da je poštujem. Kod nas samsa nije samo pita, ona je deo tradicije, deo porodice i deo identiteta Vranja. Želeo sam da taj deo naše porodice i našeg grada ostane zauvek sačuvan i da ga upozna što više ljudi. Zato je za mene samsa kraljica svih pita.
Vremenom sam shvatio da se u svetu često najviše cene upravo najjednostavnije stvari, pod uslovom da su vrhunski urađene i da iza njih stoji iskrena priča. Tada sam postao siguran da je samsa pravi izbor i da upravo ona može da bude jedan od simbola po kojem će ljudi upoznavati Vranje, jug Srbije, ali i celu našu zemlju.
Naravno, tu su i domaće pite, propeć, salčići i vranjska tarana, ali samsa je bila početak svega. Verujem da upravo kroz te proizvode možemo da stavimo Vranje na gastronomsku mapu sveta, tamo gde po kvalitetu i tradiciji odavno pripada.
Koliko je Vranje uticalo na to da se bavite upravo ovim poslom? Da li bi Samsara postojala da niste odrasli na jugu Srbije?
Vranje je presudno uticalo na to čime ću se baviti u životu. Još kao dete odrastao sam u pekari koju je držala moja porodica. Tu sam napravio prve korake, prvi put radio sa testom i upravo tu shvatio da je to nešto što volim i što je, rekao bih, u mom DNK.
Pored ljubavi prema testu, odrastao sam uz proizvode koji su zaštitni znak našeg kraja. Samsa, propeć, domaće pite i tarana bili su gotovo svakodnevno na našoj trpezi. Jeo sam ih celog života i ljubav prema njima je rasla iz dana u dan. Zato danas ne prodajem nešto što sam slučajno izabrao, već nešto uz šta sam odrastao i što iskreno volim.
A osim svega toga, Vranje je za mene centar sveta i najlepši grad na svetu. Često u šali kažem: „Znate li vi šta je Los Anđeles za Leskovac? Vranje, be“
Možda će se neko nasmejati toj rečenici, ali ona najbolje opisuje koliko volim svoj grad. Upravo zbog toga želim da kroz Samsaru, samsu, propeć, domaće pite i taranu pokažemo ostatku Srbije i sveta kakvo gastronomsko bogatstvo imamo na jugu.
Danas ste prepoznatljivi kao uspešan preduzetnik, ali šta je bio najveći rizik koji ste preuzeli na početku?
Mnogi misle da je najveći rizik bio otvoriti lokal ili uložiti novac u posao. Za mene je najveći rizik bio nešto sasvim drugo.
Odlučio sam da otvorim pitaru i da prodajem samsu, propeć, domaće pite, salčiće i taranu ljudima koji te proizvode već imaju kod kuće. U Vranju gotovo svaka kuća zna da umesi pitu. Ljudi su odrasli uz te ukuse, njihove majke i bake ih prave decenijama i upravo zato je bilo veoma teško očekivati da će neko doći i kupiti nešto što može da napravi sam.
To je za mene bio najveći izazov. Morao sam da napravim proizvod koji će biti toliko dobar da čovek poželi da ga kupi iako ga ima kod kuće. Morao sam da opravdam svaki dinar koji neko izdvoji za našu pitu. Zato sam od prvog dana znao da nema mesta za prosečnost. Ako želite da prodajete samsu Vranjancima, onda ona mora da bude vrhunska. Ako želite da prodajete propeć ljudima koji ga jedu ceo život, onda mora da bude baš onakav kakav pamte iz detinjstva.
Upravo je to bio najveći rizik
U vremenu brze hrane i industrijske proizvodnje, vi i dalje insistirate na ručnom radu. Zašto vam je to važno?
Zato što verujem da se ljubav, znanje i iskustvo ne mogu upakovati u mašinu.
Nemam ništa protiv tehnologije i mašina, one mogu mnogo da pomognu u proizvodnji, ali postoje stvari koje jednostavno ne mogu da zamene ljudsku ruku. Kada razvlačite koru za pitu, vi ne pravite samo proizvod. U svaku tu koru ugrađujete svoje znanje, svoj osećaj i godine iskustva.
Naše bake nisu ostavile recepte iza sebe samo da bismo ih sačuvali u sveskama. Ostavile su nam način rada, strpljenje i odnos prema hrani. Upravo zato u Samsari i dalje ručno razvlačimo kore i pravimo proizvode na način na koji su se pravili generacijama.
Verujem da ljudi osete tu razliku. Osete kada je nešto napravljeno iskreno, od kvalitetnih sastojaka i sa željom da bude najbolje moguće. Možda je takav način rada sporiji i teži, ali ja ne želim da pravimo najviše pita. Želim da pravimo najbolje pite koje umemo.
Na kraju krajeva, kada bih izbacio ručni rad iz Samsare, imao bih proizvod. Ovako imam tradiciju.
Koliko je teško održati isti kvalitet proizvoda kada posao preraste lokalne okvire i proširi se na drugi grad?
To je možda i najveći izazov u celom poslu. Lako je napraviti dobar proizvod kada ste stalno pored njega, ali kada se posao proširi, morate da napravite sistem koji garantuje isti kvalitet svaki dan. Mi smo zato odlučili da ne menjamo ono što nas je dovelo dovde. Kore se i dalje razvlače ručno, sastojci su isti, recepture su iste, a svaki proizvod koji izlazi iz Samsare mora da bude dostojan imena koje nosi. Naš cilj nije da budemo najveći, već da budemo najbolji, bez obzira da li je pita kupljena u Vranju ili Beogradu.
Postoji li neki detalj u pripremi samse koji većina ljudi ne primećuje, a zapravo pravi razliku između prosečnog i vrhunskog proizvoda?
Prava razlika između prosečne i vrhunske samse nije u jednom tajnom sastojku, već u iskustvu, osećaju u rukama i hiljadama sati rada. To je zanat koji se ne može naučiti iz recepta, već samo kroz godine prakse. Upravo zato samsa nije samo pita. Ona je deo tradicije i umeća koje se u Vranju prenosi generacijama.
Da li se recepti menjaju i prilagođavaju tržištu ili postoje stvari oko kojih ne želite da pravite kompromise?
Trudimo se da sačuvamo tradicionalne ukuse po kojima su samsa, propeć i domaće vranjske pite prepoznatljive, ali istovremeno pokušavamo da pronađemo spoj sa modernim ukusima i navikama današnjih kupaca. Volimo da eksperimentišemo sa novim kombinacijama i da osluškujemo želje naših gostiju, jer verujemo da tradicija ne treba da stoji u mestu, već da živi i razvija se.
Ipak, postoje stvari oko kojih nema kompromisa. Ručno sukanje kora, kvalitet sastojaka, način pripreme i autentičan ukus juga Srbije ostaju temelj svega što radimo. Možemo da kreiramo nove nadeve i nove proizvode, ali ne želimo da izgubimo ono zbog čega je Samsara nastala, a to je da sačuva i predstavi prave ukuse starog Vranja novim generacijama.
Kada danas pogledate Samsaru, na šta ste najponosniji – na proizvod, brend ili ljude koji su ga prihvatili?
Najponosniji sam na ljude. Dobar proizvod može da napravi mnogo ljudi, dobar brend može da se izgradi uz mnogo rada i ulaganja, ali kada vam ljudi poklone poverenje, kada stanu u red ispred lokala, kada vas preporučuju porodici i prijateljima i kada postanu deo vaše priče, to je nešto što nema cenu. Posebno sam ponosan kada vidim Vranjance koji sa ponosom kažu da je samsa simbol našeg grada i kada vidim ljude u Beogradu koji kroz Samsaru prvi put upoznaju ukuse juga Srbije. To je za mene najveća pobeda.
Koliko je teško sačuvati autentičnost juga Srbije kada poslujete u Beogradu?
To jeste izazov, ali istovremeno i velika odgovornost. Mi u Beogradu ne prodajemo samo pitu, već predstavljamo deo Vranja, njegovu tradiciju, kulturu i način života. Zato nam je važno da svaki proizvod bude isti kao onaj koji biste dobili u Vranju. Naš cilj nije bio da se prilagodimo Beogradu tako što ćemo promeniti samsu, već da Beogradu predstavimo autentičnu vranjsku samsu. Verujem da su ljudi upravo to prepoznali. U vremenu kada svi liče jedni na druge, autentičnost postaje najveća vrednost, a Vranje ima čime da se ponosi.
Da li mislite da Vranje dovoljno koristi svoje gastronomske potencijale i specifičnosti po kojima je prepoznatljivo?
Mislim da Vranje ima mnogo veći gastronomski potencijal nego što trenutno koristi. Imamo proizvode koje retko koji kraj može da ponudi – samsu, propeć, taranu, salčiće, vranjsku prženicu i mnoge druge specijalitete koji su deo našeg identiteta. Ono što nam nedostaje jeste da ih zajedno predstavimo svetu na način na koji to rade mnogo ,,razvikanije” gastronomske destinacije. Verujem da hrana može da bude jedan od najjačih ambasadora Vranja i da kroz nju možemo privući i turiste i investicije, ali i sačuvati deo naše tradicije za buduće generacije.
Često kroz posao promovišete i duh Vranja. Šta je ono što biste voleli da ljudi van juga prvo nauče o našem kraju?
Voleo bih da prvo upoznaju ljude. Vranje nije poznato samo po hrani, već po gostoprimstvu, emociji, toplini i posebnom načinu života. Kod nas se gost ne dočekuje zato što je red, već zato što ga iskreno doživljavamo kao prijatelja. Voleo bih da ljudi van juga vide da Vranje ima bogatu kulturu, tradiciju, muziku, jezik i običaje i da iza svakog našeg proizvoda stoji jedna mnogo veća priča o ljudima i kraju iz kojeg dolazi.
Vaši skečevi na vranjanskom dijalektu imaju hiljade pregleda. Kako je nastala ideja da humor postane deo priče o Samsari?
Ideja je nastala spontano, iz želje da kroz osmeh predstavimo duh Vranja i ljude koji ovde žive. Međutim, važno je da kažem da iza tih klipova ne stojim samo ja. Veliki deo zasluga pripada mojoj supruzi Jeleni, koja je glumica i koja svojim iskustvom, idejama i kreativnošću značajno doprinosi svakom snimku.
Takođe, veliku zahvalnost dugujemo i članovima ansambla pozorišta „Bora Stanković“, koji nam nesebično pomažu u kreiranju sadržaja. Ljudi često vide samo minut ili dva gotovog videa, ali iza toga stoji mnogo rada, dogovora, osmišljavanja scena, glume i pripreme. To nije samo uključiti kameru i snimiti klip – to je timski rad u kojem svako daje deo sebe kako bi krajnji rezultat bio zanimljiv, duhovit i autentičan.
Mislim da je upravo zbog toga publika prihvatila te skečeve. U njima nema glume radi reklame, već iskrene želje da kroz humor sačuvamo naš govor, mentalitet i specifičan duh Vranja.
Da li ste očekivali da će ljudi toliko dobro prihvatiti sadržaj na lokalnom govoru u vremenu kada svi pokušavaju da zvuče „univerzalno“?
Iskreno, nisam mislio sam da će takav sadržaj najviše pratiti ljudi iz Vranja i okoline. Međutim, pokazalo se da ljudi danas mnogo više cene autentičnost nego što mislimo. U moru istog sadržaja, vranjanski dijalekt je doneo nešto drugačije, iskreno i prepoznatljivo. Ljudi su prepoznali da se ne trudimo da budemo neko drugi i upravo je to, po mom mišljenju, razlog zbog kog su snimci pronašli put do publike širom Srbije, ali i regiona.
Koliko su vam društvene mreže pomogle da izgradite brend, a koliko da sačuvate identitet Vranja?
Društvene mreže su nam pomogle da uradimo i jedno i drugo. Zahvaljujući njima, Samsara je za kratko vreme postala prepoznatljiv brend i van Vranja. Ali možda je još važnije to što su nam omogućile da promovišemo vranjanski govor, običaje, humor i gastronomiju ljudima koji se sa tim ranije nisu susretali. Kroz svaki video, fotografiju ili objavu trudimo se da predstavimo deo našeg kraja. Ako je neko kroz Samsaru prvi put čuo za samsu, propeć ili neku vranjansku reč, onda smatram da smo uradili nešto dobro i za naš brend i za Vranje.
Da li se nekada desilo da je neki skeč imao veći odjek nego što ste očekivali?
Mnogo puta. Iskreno, neki od klipova od kojih smo očekivali najviše prošli su sasvim prosečno, dok su pojedini snimci koje smo napravili gotovo usput postali pravi hitovi. Posebno su nas iznenadili skečevi na vranjanskom dijalektu, jer smo mislili da će ih najbolje razumeti i prihvatiti ljudi sa juga Srbije. Međutim, ispostavilo se da su upravo autentičnost, humor i naš način govora privukli pažnju ljudi širom Srbije i regiona. To nam je pokazalo da ne treba juriti trendove po svaku cenu, već ostati svoj.
Koliko je važno imati životnog partnera koji razume i podržava sve izazove privatnog biznisa?
Mislim da je to od ogromnog značaja. Preduzetništvo nije posao koji traje od osam do četiri. To je način života koji često podrazumeva neizvesnost, mnogo rada, odricanja i donošenje teških odluka. U takvim trenucima podrška porodice i životnog partnera znači više nego bilo šta drugo. Kada pored sebe imate nekoga ko razume vaše ciljeve, veruje u njih i pruža podršku čak i kada stvari ne idu po planu, mnogo je lakše izdržati sve izazove koji dolaze sa privatnim poslom.
Jelena je glumica, Vi ste preduzetnik. Kako izgledaju trenuci kada se spoje njena kreativnost i vaša preduzetnička energija?
Najčešće tako što ja dođem sa nekom ludom idejom, a Jelena pronađe način da od nje napravi nešto što zaista može da funkcioniše. Ona razmišlja iz ugla umetnika i publike, a ja iz ugla preduzetnika i marketinga. Kada spojimo ta dva pogleda, nastaju naši najuspešniji projekti, bilo da su u pitanju reklame, skečevi ili promotivne kampanje.
Moram da priznam da su mnoge ideje postale mnogo bolje zahvaljujući njenim sugestijama i iskustvu koje ima kao glumica. Upravo ta kombinacija kreativnosti i preduzetničke energije često donese rezultate koje ni sami nismo očekivali
Šta je najvažnija lekcija koju Vas je preduzetništvo naučilo?
Da ne postoji uspeh preko noći. Ljudi uglavnom vide rezultat, ali ne vide godine rada, greške, neprospavane noći i odricanja koja stoje iza njega. Naučio sam da je upornost često važnija od talenta i da je mnogo bitnije ne odustati nakon neuspeha nego uživati u uspesima. Svaka greška može da bude skupa, ali ako iz nje nešto naučite, onda ona zapravo postaje investicija u budućnost.
Kada biste mogli da ostavite jednu poruku mladim ljudima iz Vranja koji razmišljaju da pokrenu svoj posao, šta biste im rekli?
Rekao bih im da veruju u sebe i u ono što naš kraj ima da ponudi. Ne morate da budete iz velikog grada da biste napravili veliki posao. Vranje ima vredne ljude, bogatu tradiciju i mnogo neiskorišćenih potencijala. Nemojte čekati idealan trenutak, jer on najčešće ne postoji. Počnite sa onim što imate, učite svakog dana i budite spremni da radite više nego što ste planirali.
I možda najvažnije – ne stidite se svog porekla, svog govora i svoje tradicije. Upravo ono što vas čini drugačijim može jednog dana postati vaša najveća prednost. Mi smo kroz Samsaru pokazali da nešto što je nastalo u Vranju može da pronađe put do ljudi širom Srbije, a verujem da isto mogu i mnoge druge dobre ideje koje tek čekaju svoju priliku.
Takođe, pozvao bih sve da dođu na jednu od, za sada dve, lokacije nakojima se nalazi Samsara, a to je Beogradska 55 u Vranju ili U Beogradu na adresi Džordža Vašingtona broj 9 na Dorćolu i probaju naše specijaltete.